Dana 26. listopada 1795. uspostavljena je vlast Direktorija u Francuskoj. Radilo se o jednoj od posljednjih stadija Francuske revolucije, nakon najradikalnijih faza (npr. faze revolucionarnog terora). Francuski Direktorij predstavljao je specifični oblik vlasti pri kojem se na čelu države nalazilo pet direktora (fr. Directeurs).
Prvih pet direktora bili su:
-
Lazare Carnot
-
Étienne-François Letourneur
-
Jean-François Reubell
-
Louis Marie de La Révellière-Lépeaux
-
Paul François Jean Nicolas, vikont de Barras
Osim te petorice direktora, koji su bili na čelu države, postojala je i vlada koja se sastojala od ministara. Zanimljivo je da je ministar vanjskih poslova Direktorija od 1797. bio Charles Maurice de Talleyrand-Périgord, znameniti diplomat koji je kasnije bio u službi Napoleona Bonapartea, a nakon njegovog pada u službi kralja. Vlast Direktorija potrajala je do 1799. kad ju je zamijenio sustav konzulata na čelu s Napoleonom kao prvim konzulom. Većina povjesničara smatra da je vlast Direktorija bila loša, svojevrsni posljednji vapaj Francuske revolucije koji je završio uspostavom Napoleonove apsolutne vlasti.
